Ta teška strana reč - izvini.
Lepo, i to je hrabrost u državama na ovim prostorima.
Ali, budimo realni, šta ti nesrećnici rata realno imaju od izvinjenja?
Ali bi imali da im je omogućen povratak blagovremeno, da nisu imali problema sa pravom na državljanstvo, da su im obnovljene kuće na vreme, da su mogli da se zaposle.
Svi koji su se izvinuli uradili su to ne zbog prognanih ljudi i žrtava rata, već zbog sebe i svoje savesti i svoje Hrvatske. Onima što su sagoreli u vatri i dimu u olujnom danu, starcima i invalidima nisu se mogli izvinuti.
Neki su to jedino mogli i ništa nisu krivi. Možda ovi mladi ljudi, borci za ljudska prava.
Ali neki političari koji su se takođe izvinuli su možda mogli to ludilo sprečiti i posledice tog ludila ublažiti, a nisu učinili ništa, ili nisu učinili dovoljno. Jedno su govorili, drugo su radili, treće su mislili.Posle su odlikovani od Ruske Federacije kao Stipe Mesić i proglašeni za antifašiste,ali sudbina je drugačije htela...
Preporuke:
11
3
2
sreda, 26 jul 2017 20:48
Hajl Stepinac!
Izvinio se Josipovic, izvinio se ustasa Mesic? Nije ih to sprecavalo da u istom dahu POHVALE te akcije, i kazu kako se Hrvatska borila za slobodu, dok je vrsila te zlocine! Nema, dakle, nikakvih konsekvenci za pocinjena zlodela, to izvinjenje dodje mu kao jedina zadovoljstina! Ubije neko coveka, pa kaze porodici tog coveka: Sta hocete, izvinio sam vam se!? To je vise RUGANJE, nego izvinjenje! Mesic je TOLIKO zlocina pocinio, da bi deset zivota morao u zatvoru provesti! Od izdaje drzave na cijem je celu bio (Jugoslavija), preko velicanja ustastva, do krvolocnog, konstantnog jurisanja na Srbe i udavaranja svim srpskim neprijateljima (Siptarima, Bosnjacima itd.). Uzgred, lani je tu peticiju potpisalo 320 ljudi?! Govori to kako o slobodi u Hrvatskoj (vecina se ne usudjuje ni da sta kaze, akamoli da potpise), tako - jos vise - o stvarnom raspolozenju unutar razularenog hrvatskog sovinizma. Koji ima svoj prirodni PRODUZETAK u tzv. Drugoj Srbiji, Srbiji Jankovica, Tadica, odskora i Vucica!
Preporuke:
3
1
3
sreda, 26 jul 2017 21:08
»Boško« ░
Zašto "izvini"
Neka NATO-SADisti bombarduju hrvatsku tri meseca a onda proteraju hrvate i vrate sve Srbe koji su proterani, i da se naplati sva šteta i reparacije, kao da se vrate i sve teritorije koje je hrvatska otela pod komunističkom okupacijom koje je Srpski narod dobio Trijonskim sporazumom i posle drugog svetskog rata kao zemlja pobednica protiv nacizma i ustaštva.
Preporuke:
2
2
4
sreda, 26 jul 2017 21:34
mir mir mir,niko nije kriv za najveće etničko čišćenje u Evropi
Izvinte ali oprostite.
Da li vi to nas zaj....?
Preporuke:
3
1
5
sreda, 26 jul 2017 23:07
bisni su
Kad nisu čeljad bisna, ni kuća nije tesna.
Sve ih je manje i manje.
Preporuke:
3
1
6
sreda, 26 jul 2017 23:21
Pozitivno je
vec i to kada neki pocnu da uvidjaju svoje greske, ali nije dovoljno, jer ni priblizno ne sagledavaju posledice tih cinova koje su izazvali njihovi sunarodnici, pa i rodbina.O ovome sam pomislila da ce se mozda desiti, jos tada kad je pocela ta njihova oluja, pomisljajuci da ce biti kasno za Srbe, jer Srba u Hrvatskoj "vise biti nece" . Medjutim, desava se veoma kasno i stidljivo i time je znacaj jos vise umanjen, a pogotovo umanjenjem kvalifikacije dela, gda je pobijen i proteran CITAV JEDAN NAROD- ako to nije genocid, onda sta je.Ali zato svi dizu galamu oko Srebrenice koja to ne moze biti, ali je za njih vazno bas da se nebi pricalo o pravom genocidu nad Srbima i da bi se pecat genocida stavio na Srbe, umjesto na Hrvate, koji su to ponovili 3 puta u proslom veku i nikada za to nisu odgovarali niti platili ratnu stetu, nego su, naprotiv,toliko nagradjeni pripajanjem tudjih teritorija. Kao i Siptari.Tako i Srbi treba da rade pa da se nadaju uspehu,a ne posle da placu i nestaju.
Preporuke:
1
0
7
četvrtak, 27 jul 2017 11:50
čovek
Srbi u Hrvatskoj znaju da kažu Srbima u Beogradu, molimo vas braćo, samo nam nemojte više pomagati.
Toliko je ova država pozitivnih i promišljenih dela učinila za njih u prošlosti i dalje isto čini.
Do susreta na mostu sa kitom cveća i isprike došlo je na kraju, kada je operacija uspela, a pacijent umro, i kada su preostali Srbi gotovo u potpunosti istrebljeni i/ili asimilirani. Ostala je samo šačica jada, starci i sirotinja, kao i nekad.
A izbegli Srbi iz Krajine znaju danas da likuju i često kažu: Sve što vam se dešava na Kosovu, sve je to zasluženo.
Tako mi danas životarimo, a ne živimo između Lazareve i Jovanove kletve.
Preporuke:
5
0
8
četvrtak, 27 jul 2017 11:55
kaput
Štagod mislili o njima i koliko god nam bili odvratni, Tuđman i Mesić su hrvatski državnici, političke gromade u odnosu na sve naše moralne gromade i narodne heroje! I što je najgore, ništa naučili nismo.
.jpg)
Lepo, i to je hrabrost u državama na ovim prostorima.
Ali, budimo realni, šta ti nesrećnici rata realno imaju od izvinjenja?
Ali bi imali da im je omogućen povratak blagovremeno, da nisu imali problema sa pravom na državljanstvo, da su im obnovljene kuće na vreme, da su mogli da se zaposle.
Svi koji su se izvinuli uradili su to ne zbog prognanih ljudi i žrtava rata, već zbog sebe i svoje savesti i svoje Hrvatske. Onima što su sagoreli u vatri i dimu u olujnom danu, starcima i invalidima nisu se mogli izvinuti.
Neki su to jedino mogli i ništa nisu krivi. Možda ovi mladi ljudi, borci za ljudska prava.
Ali neki političari koji su se takođe izvinuli su možda mogli to ludilo sprečiti i posledice tog ludila ublažiti, a nisu učinili ništa, ili nisu učinili dovoljno. Jedno su govorili, drugo su radili, treće su mislili.Posle su odlikovani od Ruske Federacije kao Stipe Mesić i proglašeni za antifašiste,ali sudbina je drugačije htela...
Neka NATO-SADisti bombarduju hrvatsku tri meseca a onda proteraju hrvate i vrate sve Srbe koji su proterani, i da se naplati sva šteta i reparacije, kao da se vrate i sve teritorije koje je hrvatska otela pod komunističkom okupacijom koje je Srpski narod dobio Trijonskim sporazumom i posle drugog svetskog rata kao zemlja pobednica protiv nacizma i ustaštva.
Da li vi to nas zaj....?
Sve ih je manje i manje.
Toliko je ova država pozitivnih i promišljenih dela učinila za njih u prošlosti i dalje isto čini.
Do susreta na mostu sa kitom cveća i isprike došlo je na kraju, kada je operacija uspela, a pacijent umro, i kada su preostali Srbi gotovo u potpunosti istrebljeni i/ili asimilirani. Ostala je samo šačica jada, starci i sirotinja, kao i nekad.
A izbegli Srbi iz Krajine znaju danas da likuju i često kažu: Sve što vam se dešava na Kosovu, sve je to zasluženo.
Tako mi danas životarimo, a ne živimo između Lazareve i Jovanove kletve.